Piše: Marina Ćavar
Nedavno sam ponovno otkrila svu ljepotu oprosta. U rodbini smo već duže vremena imali stariju,umiruću osobu. Bio je u jako teškom stanju i često bi se izmjenjivale bolesti i nezgode koje je imao. Od loma desne ruke, pa kuka, pa upale pluća, pa sepse itd.
No, on je stalno ostajao na životu. Činilo se kao da postoji neki jako važan razlog zašto je još tu. A onda sam ponovno poslušala prof. Ivančića i prisjetila se njegove zgode sa umirućom časnom sestrom u samostanu. I ona se je jako mučila, no nije mogla nikako umrijeti. Onda je prof. upitao ostale časne je li možda postojala osoba s kojom umiruća nije bila baš u najboljim odnosima. Sestre su se prisjetile i rekle kako se je često sukobljavala sa župnikom. Prof. je došao časnoj i upitao ju:
„Želite li oprostiti župniku?“ Ona je kimnula glavom. Ispovijedio ju je… Sutradan, dobio je telefonski poziv iz samostana: „Umrla naša časna!“
Rekla sam sinu umirućega rođaka da isto tako pita oca je li svima oprostio. On je to učinio. Govorio mu je na uho, jer više ništa nije čuo, niti je mogao govoriti, jer mu je respirator oštetio glasnice.
„Molim te, oprosti i meni. I ja tebi, tata, sve opraštam.“ Otac je tada počeo snažno stiskati sinovu ruku. Sin se te večeri pomolio nad ocem i bio s njim duže vrijeme.
Sutradan ujutro, oko 6,30 h, javili su da je preminuo.
Magistar religiologije, teolog i viši ekonomist. U braku. Ivančićeve seminare je pohađala još kao djevojčica s obitelji. Od drugog Međunarodnog studija hagioterapije uključuje se svjesno, u sasvim drugačiji pogled na svijet i društvo, te se kasnije priključuje ZMR, kroz polaganje ispita, slušanje seminara nove evangelizacije i praksu u Centru za duhovnu pomoć. Trenutno u zajednici djeluje kao evangelizator. U formaciji je za hagioasistenta.
